Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, изјавила је данас током радне посете Новој Вароши и Сјеници да би један од начина заједничког решавања демографског проблема у Србији, могла да буде и израда локалних акционих планова демографске политике.   Министарство за бригу о породици и демографију, изјавила је државна секретарка, изложиће Влади Републике Србије свеобухватни документ по питању пронаталитетне политике, а сличан, стратешки пут, тебало да зацртају и локалне самоуправе.   Готово сва мања места, како је истакла Милка Миловановић Минић, суочена су са одласком младих и негативном стопом наталитета. Свака општина, сходно свом буџету, мимо издвајања на републичком нивоу, издваја и одређена средства за финансијску подршку породици, али такође, свака има неке специфичне проблеме који су директно или индиректно везани за демографију, а чијим решавањем би се зауставио пад стопе наталитета.   -Проблем демографије је настајао деценијама, то није проблем једног министарства и не може да се реши за време мандата једне владе, али може заједничким планирањем заустављања негативног тренда – изјавила је државна секретарка.   Радосав Васиљевић, председник општине Нова Варош, рекао је да је у овој општини, захваљујући пре свега доброј пронаталитетној политици, број новорођенчади био у порасту све до појаве пандемије. У 2008. години, истакао  је, овде се рађало само 50 беба, а  2019. чак 107 новорођенчади. Та бројка је, на жалост, почела да опада, па је 2020. године, на свет дошао 91 Нововарошанин.   Локална самоуправа, између осталих давања, истакао је председник општине, издваја 100.000 динара за сваку бебу, а незапослне породиље добијају од 12.000 до 24.000 динара, 12 месеци од порођаја. Он је нагласио и да је, с друге стране, Нова Варош оптерећена великим бројем корисника Центра за социјални рад и да тај вид помоћи прима готово 2.800 становника овог места.   Председник општине Сјеница, Муниб Мујагић, рекао је да овај крај своје развојне шансе којима би се зауставио одлазак младих у иностранство,  базира на развоју прерађивачких капацитета у пољопивреди, развоју туризма и подизању великог соларног парка на Пештеру.   Локална самоуправа у преговорима је за подизање млекаре и кланице, чиме би се увезали произвођачи и прерађивачи у пољопривреди, као једној од доминантних привредних грана овог краја.   Пештерска висораван, у овом делу Балкана, има највише сунчаних дана у години. Подизање соларног парка, рекао је Мујагић, биће предложено Министарству енергетике, као допринос енергетској ефикасности овог краја, познатог по дугим и хладним зимама. Општина Сјеница, такође, захвата подручје чак пет Природних резервата, што је огрома потенцијал  у развоју туризма, а према речима председника општине, инвеститоре за градњу хотела, већ имају.