Министар за бригу о породици и демографију Радомир Ратко Дмитровић у интервјуу за Телеграф.рс о значају породице, али и због чега данашња пролази кроз кризе.
Претходне седмице српску јавност потресло је неколико незапамћених случајева породичног насиља. Још се препричава злочин из Зрењанина, када је жена избола супруга, а затим измасакрирала његово тело пред очима малолетне ћерке. Дан након тога, Миломира М. из београдског насиља Миријево жена, са којом живи 40 година, такође је напала ножем. У истом насељу, једна мајка је са својим дететом скочила са трећег спрата зграде, а постоје наводи да је дете у породици било жртва насиља.
У атмосфери и страху да би овај црни низ могао да се настави и где су вести о случајевима породичног насиља постале наша свакодневица, дочекујемо Међународни дан породице. Генерална скупштина Организације уједињених нација прогласила је овај дан празником 1993. године, у циљу истицања значаја који ова институција има у међународној заједедници.
Управо о њеном значају, али и због чега данашња породица пролази кроз кризе, говорио је министар за бригу о породици и демографију Радомир Ратко Дмитровић у интервјуу за Телеграф.рс.
Међународни дан породице обележавамо 15. маја. Који су главни изазови с којима се суочава институција породице у савременој Србији, али друштву уопште?
Основни разлог демографског слома, не само у Србији већ и целој Европи, управо је драстична промена односа друштва и појединца према породици. На жалост, породица одавно нема значај који је имала. Снага и углед породице већ деценијама мери се количином новца, материјалном снагом, бројем кућа и станова, а не бројем деце, биолошком снагом породице.
Слично је у целој Европи?
Да, без обзира на економску моћ ове или оне европске државе. То је криза хришћанске Европе, њен највећи проблем. Ниједна европска држава нема стопу родности 2.1 што је само проста репродукција. Традиционалне породичне вредности извргавају се руглу, омаловажавају. Култ породице одавно је уништен. Доминантна су права појединаца и група, разних предзнака. О значају и правима животиња говори се више него о значају породице. На сцени је општа декаденција у којој се породица губи и нестаје.
Сведоци смо све чешћих примера насиља у породици, када чланови угрожавају на различите начине једни друге, а неретки су и примери убистава унутар породице. Како коментаришете овакве појаве? Шта највише утиче на појаву насиља у породици и њену деградацију?
Старији грађани Србије памте времена када је било незамисливо да, на пример, отац убије сина, брат сестру, син мајку и оца, брат брата… Сада је то скоро свакодневна појава. Зашто? Изложени смо свакога сата лошим вестима, интернетској лавини свега и свачега, гледамо искасапљена тела, одсечене главе, потоке крви… Слушамо претње, примитивизам, свађе, најаве још горих времена…Наша будућност је мрачна, нико не говори о евентуалном сутрашњем бољитку. Све то депонује се у подсвести човека, уводи га у депресивна стања, таложи се у нама и чека неку животну ситуацију, окидач који ће то ускладиштено зло да избаци на површину, у виду ножа, пиштоља, секире… Ми смо у много тежој ситуацији него што мислимо.
Пандемија вируса корона ушла је у трећу годину и утицала на многе аспекте живота људи. На који начин су се пандемијски услови одразили на породицу и односе унутар ње?
Искрено, ја сам на почетку пандемије мислио да би новонастала ситуација, окупљање породице макар силом прилика, могло да донесе и неке бољитке… Коначно смо заједно, разговарамо, али не. Ми одавно не разговарамо, без обзира седимо ли једни од других удаљени пола метра или 500 километара. Наши партнери с којима се дружимо и по 10 сати дневно, зову се мобилни телефони. Важнији су нам од деце, родитеља, кумова, комшија…
Које су инстанце и актери у друштву најважнији за очување породице као институције?
Ово је врло комплексно питање. Није могућ кратак одгвор, као што није могуће у неколико реченица објаснити демографски слом једног народа. Најстрашније је то што се овим питањима ми као друштво бавимо повремено и недовољно студиозно а приближавамо се линији иза које неће бити повратка.
Да ли поседујете статистику која се односи на то колико је бракова склопљено, а колико разведено претходне, 2021. године?
Ти подаци биће објављени за отприлике двадесетак дана. Оно што је сигурно, број склопљених бракова има тенденцију пада, а све је више развода.
Породице у Србији у просеку имају мање од двоје деце
Породице у Србији у просеку имају мање од двоје деце, прецизније 1,58, објавио је Републички завод за статистику (РЗС) поводом Светског дана породице.
Једно дете има 51,8 одсто породица, двоје деце 40,1 одсто, троје 6,7 одсто а четворо и више 1,4 одсто породица.
Када је реч о типу породица, скоро половина, тачније њих 48,9 одсто су оне које чини брачни пар са децом, 28,3 одсто брачни пар без деце, 13,7 одсто мајка са децом, 3,6 одсто отац са децом, 3,2 одсто ванбрачни пар са децом и 2,3 одсто ванбрачни пар без деце.
