Мало дете и његова породица морају бити у фокусу подршке за унапређење демографске слике Србије

Државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију присусувовала је радном састанку партнера на Програму за здравље и рани развој деце, у организацији  Министарство здравља Републике Србије и Канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији. У уводној речи, државна секретарка је истакла допринос Министарства за бригу о породици и демографију и значају сарадње министарства са Програмом за здравље и рани развој пре свега кроз Програм подстицајно родитељство кроз игру, у којем је пружило подршку у раду Националног Управног одбора и помогло интерсекторску имплементацију програма. -Подршку смо пружили и кроз наше учешће у Саветодавном одбору за Програм раних интервенција, а тема раног развоја препозната је и у годишњем програму рада Савета за права детета, којим председава министар Дмитровић, рекла је државна секретарка Милка Миловановић Минић нагласивши да прве године живота имају изузетан значај за целокупни физички, сензомоторни, психосоцијални и говорно-језички развој детета, са битним утицајем на каснија постигнућа у одраслом добу због чега је природни циљ да рани развој буде у центру пажње више сектора и у центру пажње интерсекторске сарадње. -Министарство за бригу о породици и демографију уз подршку Владе Републике Србије кроз своје надлежности доприноси овом циљу пре свега кроз унапређење Закона о финансијској подршци породици са децом, затим кроз измену Породичног закона која следи, кроз читав низ секториских документа које смо донели као и кроз активну сарадњу са пројектима и  програмима подршке родитељству“- казала је државна секретарка и додала да све изазове који се тичу подршке породици не може и не треба да решава један сектор, или једно министарство, али и да ћемо одвојеним деловањем, и без међусобне сарадње, напредовати знатно спорије. Миловановић Минић је истакла да Програми подршке раном развоју и родитељству, сарадња сви друштвених актера и улагања у јавно здравље  значајно доприносе спречавању насиља и занемаривања у детињству, одвајању деце од породица, деинституционализацији, социјалној и образовној инклузији деце, као и да   подршка која стиже на време, која се заснива на снагама детета и снагама родитеља, породице и заједнице, подршка која омогућава и обезбеђује  инклузију од најранијег узраста детета, која не ремети  свакодневни живот, игру и учење већ је подупире кроз добру организацију система здравља, образовања и социјалне заштите и координацију пружаоца услуга је пут да систем изградимо заиста по мери детета. -Због свега поменутог наш циљ и заједнички задатак треба да буде подршка овом концепту који дугорочно доноси позитивне исходе,  закључила је своје уводно обраћање Милка Миловановић Минић. Уводно обраћање имале су  Јоси Ечевери Буркахрт, заменица директорке УНИЦЕФ-а у Србији, др Данијела Урошевић, помоћница министра здравља за европске интеграције и међународну сарадњу и доц.др Верица Јовановић, ВД Директора Иститута за јавно здравље Србије „др Милан Јовановић Батут“. Током састанка је разматран Радни план за програм здравља и раног развоја деце у наредних шест месеци са освртом на постригнуте резултате у претходној половини године. Разматране су и могућности спровођења најзначајнијих активности (секторских и интерсекторских) и  деловања у наредном периоду. Кроз панел дискусију и рад у групама обухваћене су области: Неонатална здравствена заштита и подршка дојењу и породично орјентисаној развојној нези;Рутинска имунизација деце  и подршка развоју деце у раном детињству, кроз интерсекторске програме подршке родитељима и ране интервенције  

Подели: