Државна срекретарка у Министарставу за бригу о породици и демографију Милка  Миловановић Минић изјавила је данас на седници Управног одбора Пројекта „Подстицајно родитељство“, одржаној у Палати Србија да о сваком нашем малом детету можемо да бринемо на различите начине, али да је у свему томе, брига о породици малог детета кључна и да се у том смислу Министарство одмах по оснивању укључило у рад на координисању овим пројектом који у Србији спроводи УНИЦЕФ уз подршку Владе Републике Србије. На данашњој свечаној седници УО у Палати Србија на тему ,,Интерсекторски програми подршке родитељству-потенцијали, изазови, перспективе,,  где је посебно било речи о ненасилном васпитавању деце, као и о такозваном 5П моделу васпитања деце. -Радује ме што је постало логично да о овој теми размишљамо и радимо заједно, усаглашено, како бисмо мајкама, очевима, хранитељима, усвојитељима, свим старатељима мале деце обезбедили достојанствен живот и отворили врата подршке онда када им је то најпотребније, онда када су дете и његова породица најосетљивији казала је Милка Миловановић Минић. -Глобално, приближно половина дечје популације у свету, или око милијарду деце и адолесцената од две до 17 година, сваке године доживљава физичко, емоционално или сексуално насиље – рекла је државна секретарка додавши да свако треће дете узраста од две до четири године, трпи неки облик насиља док је чак 45 одсто деце од  годину до 14 година имало искуство насиља у Републици Србији. –Подаци МИКС истраживања за нашу земљу показују да три четвртине мале деце узраста од две до четири године редовно трпи насилну дисциплину и физичко кажњавање – истакла је Миловановић Минић. Она је нагласила да су деца са сметњама у развоју, посебно изложена ризику од насиља и занемаривања, те да државне институције раде на унапређењу системске подршке породици од републичког до локалног нивоа, укључујући и невладин сектор као битан фактор те подршке. -Наш заједнички циљ је да подстичемо позитивно родитељство и да помогнемо  родитељима да развијају позитивне праксе у васпитању деце јер се насилник не постаје рођењем,  насиље се учи, наслини обрасци се преузимају из породице и преносе даље на друге односе и током целокупног развоја све до одраслог доба. Неопходано је да допринсемо прекиду тог хоризонталног и трансгенерацијског ланца насилних образаца  – рекла је Миловановић Минић. Председница УО „Подстицајно родитељство кроз игру“  професорка Славица Ђукић Дејановић истакла је да је родитељство  широко и вишеструко питање политике од које зависе многи аспекти социјалног, емоционалног и физичког развоја деце. И зато је природно да оно буде у центру пажње више сектора и центру пажње интерсекторске сарадње. -На овом Одбору већ смо се сложили да је непходна добра координација расположивих ресурса према потребама како би подршка деци и породици функционисала као јединствен програм, а не као низ засебних активности кратког домета. Зато очекујем да и данашња дискусија управо буде корак у том смеру, ка бољој координацији и интеграцији, а тиме већој ефикасности, рекла је Славица Ђукић Дејановић. У оквиру Округлог стола а сходно Дневном реду сагледани су и досадашњи резултати програма подршке у области родитељства и породично орјентисаних раних интервенција кроз који се интензивно подржавају деца са тешкоћама у развоју и њихове породице. Ђукић Дејановић је подсетила да је Програм подстицајно родитељство  програм Владе Републике Србије, Уницефа, националних и локалних партнера, али и   свих родитеља и све мале деце у Србији. -Ово је програм који позива јединице локалне самоуправе да развијају заједнице које подржавају оптимални развој за свако дете, без обзира на порекло, социјално-економски или здравствени статус деце и родитеља. Програм се ослања на постојеће капацитете у системима (на мрежу услуга поливалентне патронажене службе и педијатрије, предшколске установе и услуге социјалне заштите), али надограђује квалитет директног рада са породицама, како би родитељи боље разумели и подржали развој и рано учење кроз игру, посебно у првих 1000 дана, како би се вештије носиле са родитељским и другим изворима стреса, како би деца уз подршку мајки, уживала у добробити која долази од укључености очева и добре родитељске сарадње нагласила је Славица Ђукић Дејановић и додала да су заједничко упориште свих поменутих програмаглобални циљеви одрживог развоја Агенде 2030. Током дискусије  било је речи о  могућностима и изазовима системских промена које би ове иновативне праксе учиниле одрживим и стандардизованим, распростарањеним и изван пилот локација, као и о питањима  које су то буџетске импликације иновираних приступа и  како локално и национално обезбедити координацију и интеграцију унутра сектора. Након обраћања  Јоси Ечхевери Буркхардт , заменице директорке канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, Јелена Зајегановић Јаковљевић и Мила Вуковић Јовановић , представнице УНИЦЕФ-а поднеле су Извештај о прогресу Програма ,,Развојно родитељство и план даљих активности, а потом и презентирале,,Инструмент Светске здравствене организације(СЗО)и УНИЦЕФ-а  за ситуациону анализу кросекторске подршке холистичком развоју деце у раном детињству уследила су излагања чланова Управног одбора. Проф. Др. Невенка Жегарац са Факултета политичких наука Универзитета у Београду представила је   ,,Модел 5 Т,,  који представља модел подршке ненасилном дисциплиновању, и који је комплементаран Подстицајном родитељству најавивши и приручник за родитеље и практичаре. На самом крају свечане седнице, од стране УНИЦЕФ-а, најзаслужнијим представницима који су у протеклом периоду дали значајан допринос Програму ,,Подстицајно родитељство,,  уручене су и плакете. Признања су поред осталих  добили Милка Миловановић Минић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, Славица Ђукић Дејановић, председница Управног одбора и Чедомир Ракић из Министарства државне управе и локалне самоуправе.