Министар за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије Ратко Дмитровић, истакао је данас на панелу о дискриминацији старих организованом у Палати Србија, да је брига о старима једнако важна колико и брига о броју новорођених, посебно у доба пандемије којом су највише погођени наши најстарији суграђани.   Уколико нешто желимо да променимо, рекао је министар, онда већ данас,  а не сутра, свако од нас треба да се упита да ли је неко од његових најближих сам или болестан, да позове ту особу и понуди помоћ. Он је истакао да је реч је о генерацијама без којих ни нас не би било и упитао да ли им честитамо рођендане, кад смо неког од наших најстаријих извели на ручак.   -Тај проблем није присутан само на селу, где нам стари живе заборављени од породице, него и у бетонским кавезима у граду. Њихови телефони не звоне, на многа од тих врата нико не куца – рекао је Дмитровић.   Брига за старе, према његовим речима, питање је свести сваког појединца и важно демографско питање.   -Сваки пети становник Србије, данас, старији је од 65 година – рекао је министар.- Прошле године умрло је 54.000 становника Србије. Изгубили смо град величине Ужица или Шапца и тај број и даље расте, али кад о тој бројци говоримо, морамо имати у виду да се она односи углавном на најстарије у Србији – напоменуо је Дмитровић.   Национални дијалог о дискриминацији старих организовала је Канцеларија повереника за заштиту равноправности и Канцеларија популационог фонда Уједињених нација (УНФПА).   Према Посебном извештају поверенице за заштиту равноправности, Бранкице Јанковић, старосно доба је други по реду основ по учесталости притужби овој институцији, одмах након притужби по основу инвалидитета као личног својстваства.   На панелу је било речи о различитим видовима дискриминације старих, од  дигиталне дискриминације, затим својеврсног „терора младости“ које нам је наметнуто у медијима и на друштвеним мрежама, по ком се стари доживљавају често као терет друштву, па до имовинског цензуса од 0,5 хектара, као лимита за добијање социјалне помоћи, чиме су највише погођени стари људи на селу.   Стереотипи, предрасуде и дискриминација старих, како је речено, присутни су и у породици најстаријих, а неретко, старе је срамота да пријављују занемаривање у породици.   Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, истакла да старост често носи усамњеност, али да мора да се посматра као привилегија и да се кроз нормативна акта сваки вид дискриминације мора санкционисати.   Дорђе Станичић, представник Сталне конференције градова и општина рекао је да и даље у Србији имамо општине које немају развијен систем услуга социјалне заштите за најстарије и да би такви сервиси могли да се  уведу као вид међуоштинских услуга. Чак 80.000 становника, како је истакао Станичић, данас очекује услугу палијативног збрињавања и у том смислу, као и у другим видовима подршке старима, од великог значаја би било укључивање  волонтера.