Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић изјавила је данас, на Панелу организованом у Медија центру у Београду, да се друштвена криза изазвана пандемијом КОВИД- 19 одразила и на остваривање дечијих права и да и даље трају напори да се одржи континуитет услуга у области здравља, образовања и социјалне заштите деце.   Панел „Утицај епидемије КОВИД-19“ на остваривање права детета у Србији“ део је програма Дечије недеље, која у огранизацији Пријатеља деце Србије и под покровитељством Министарства за бригу о породици и демографију  траје од 4. до 10. октобра.   Државна секретарка се осврнула на активности Министарства у области заштите дечијих права и апеловала на све који раде с децом да се вакцинишу због безбедности деце.   Она је  изнела и неке од глобалних показатеља и истраживања која указују да пандемија додатно појачава сиромаштво, неједнакост и угроженост многих породица, па тако утиче и на остваривање права деце.   Мада на први поглед, деца и здравље деце нису главна мета пандемије, такви услови, како је рекла Миловановић Минић, утичу на безбедност деце, њихову исхрану и развој, образовање и заштиту од насиља, имунизацију и здравствену заштиту – на њихову будућност.   Државна секретарка је указала на резултате истраживања које је спровео УНИЦЕФ у Србији о утицају пандемије KОВИД-19 на породице са децом узраста до 17 година. Истраживање показује да се четвртина домаћинстава са децом до овог узраста изјаснила да има смањене приходе због пандемије.   -Мере финансијске подршке породицама с децом биле су оправдана стратегија за ублажавање последица кризе изазване пандемијом, посебнио за најсиромашнија домаћинства – рекла је Миловановић Минић.   Кад је реч о здравственој и социјалној заштити деце до 17 година, истраживање УНИЦЕФ показује да је 55 одсто деце којима је здравствена услуга била неопходна, у 87 одсто случајева успело да добије ту заштиту. Услуге здравствене заштите, највише су изостале код деце до шест година, и то у 21 одсто случајева.   Такође, према том истраживању, после укидања ванредног стања, услугама социјалне заштите вратило се 88 одсто деце узраста до 17 година, корисника ове заштите, а по питању менталног здравља, у 17 одсто случајева, пандемија је имала утицај на његово погоршање.   –Наши одговори и мере за смањење негативних ефеката кризе на децу морају посебно да укључују фокус на децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, децу која живе у резиденцијалним установама, у ромским насељима, децу која живе у сиромаштву и децу која су расељена услед сукоба, тако да остану здрави, безбедни и да наставе да уче – закључила је Милка Миловановић Минић.