Поводoм дана Центра за социјални рад Пријепоље, и обележавања јубилеја, 43 године постојања,  1. jула 2022. године  у овом граду одржана је  трибина на тему ,,Насиље у породици, проблеми, изазови и могућа решења,,. На трибини су учествовали и државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, са својим колегама, Вукота Влаховићем и  и Весном  Текић. Државна секретарка  у Министарству за бригу о породици и демографију, Милка Миловановић Минић се на самом почетку свог обраћања у име Владе, у име министра за бригу о породици и демографију Ратка Дмитровића захвалила представницима Центра за социјални рад,  преневши поздраве  и речи снажне  подршке министра Ратка Дмитровића. Честитајући значајан јубилеј, Милка Миловановић Минић је  Центру за социјални рад Пријепоље и пожелелела  још много година успешног рада на најважнијем задатку – подршци грађанима онда када живот немилосрдно окрене страницу и када центар постане најчешћа некада и једина адреса за утеху, подршку и заштиту.   -Желим да вам се у име Владе, нашег министра и у своје лично име захвалим на доприносу који дајете у постизању још бољих резултата у заштити права грађана и промоцији једнакости, равноправности, недискриминације и толеранције. Није лако одлучивати о судбини људи, бити онај који је увек за нешто некоме крив јер мора да донесе одлуку којом ће једна страна бити незадовољна или мање задовољна, није лако слушати муку а бити ограничен у могућности да се помогне јер помоћи увек није могуће онако како се то од нас очекује. Бити  посвећен, показати разумевање и емпатију увек чак и онда када је сав напор наизглед узалудан , саслушати човека и пружити наду остати професионалан, то је већ врлина и способност највећег броја запослених људи у центрима за социјални рад као  и у области социјалне заштите. И ми смо само људи који имају своје породице и своје проблеме и зато је важно да између себе негујемо професионализам и солидарност, да једни друге подржимо тако ћемо најбоље одговорити радним задацима који често нису лаки и захтевају тимски и интерсекторски приступ, рекла је Миловановић Минић и додала: -Не могу да се не осврнем на актуелну пандемију Ковида 19 у којој су  Центри имали врло значајну улогу и до сада преузели велики терет борбе са пандемијом и ту желим да истакнем допринос вашег Центра, директорке и њеног тима. Дубоки су ожиљци пандемије КОВИД-а 19 у Србији и огледају се у  чињеници да поред више умрлих и мање рођених беба, имамо и мање склопљених бракова, више развода, учесталост насиља различите етиологије, много мање квалитетних социјалних контаката… Република Србија је и поред свих тешкоћа и изазова које је пандемија донела са собом, успела да обезбеди континуитет образовања, здравствене и социјалне заштите и да има боље резултате чак и од много богатијих и развијенијих земаља у Европи и региону у овим областима, да покаже своју хуманост и бригу за све људе и да се другима нађе у невољи донирајући вакцине и другу непходну опрему. Ове резултате донели су људи попут вас, посвећени свом послу, храбри и вредни. Миловановић Минић је навела и податке Републичког завода за социјалну заштиту, према којима је  у последњих десет година број случајева насиља у породици је порастао са 8.000 на 36.000, што је увећање за 350 одсто евидентираног насиља. -Имајући у виду ове алармантне податке као  Министарство за бригу о породици и демографију у свом једниопо годишњем мандату током обилизака око 140 локалних самоуправа анализирали смо и опсервирали различите проблеме који су допринели лошој демографској слици међу којима и индикаторе насиља и локалне ресурсе за адекватну превенцију, препознавање и правовремено реаговање да до насиља не дође и да се оно спречи. Кроз своје активности у оквиру Савета за права детета којим председава ресорни министар Дмитровић као и кроз медијску активност и рад на унапрерђењу Породичног закона, изради Општег протокола за заштиту деце од насиља слали смо јасне поруке и сигнале о томе да насиље захтева интегрисани одговор друштва, уз учешће свих актера локалне заједнице  од полиције, тужилаштва, школе, центара за социјални рад и домова здравља до укључивања невладиног сектора како би имали мултидисциплинарни приступ и како би сви заједно креирали амбијент ненасиља и послали јасно упозорење починиоцима да је одговор Србије на насиље нулта толеранција и апсолутна санкција, рекла је државна секретарка уз напомену да је у сусрет изменама породичног закона у сарадњи са УНИЦЕФОМ министарство је организовало обуке од почетка јуна месеца родитељства  за 280 професионалаца  запослених у социјалној заштити за саветодавни рад са родитељима (заспослени у ЦСР, ЦПСУ). Она је најавила и да су  након тога су у  плану и обуке за професионалце у области здравља и образовања, те да је  13 јуна  потписано нових 29 уговора са локалним самоуправама за спровођење програма Подстицајно родитељство уз подршку Владе РС, Уницефа и Министарства за бригу о породици и демографију које координира интерскторским управним одбором овог програма. – То значи да ће се од јуна укупно у 34 општине спроводити интегрисани модел подршке родитељима и породици ослоњен на три система здравства, образовања и социјалне заштите. Међу овим општинама је и општина Пријепоље и овом приликом желим да похвалим заинтересованост И спремност И жељу председника општине и сарадника , и директорке Центра Раде Дивац да овај програм заживи и у вашој средини Циљ је да подстичемо позитивно родитељство и да помогнемо  родитељима да развијају позитивне праксе у васпитању деце јер се насилник не постаје рођењем,  насиље се учи и наслини обрасци се преузимају из породице и преносе даље. Она је потом изнела и алармантан податак алармантан  податак да свако треће дете на узрасту од 2-4 године трпи неки облик насиља и да је 45 одсто деце на узрасту од 1-14 година имало искуство насиља. -Насилници су чешће мушкарци , чешће жртве су жене док су деца сведоци насиља. Жене чине 72 одсто особа које су претрпеле насиље у породици, чак 84 одсто жена које је убио партнер или члан породице се није обратило институцијама за помоћ. Ови подаци нам говоре да жртве још увек нису довољно охрабрене да пријаве насиље или нису довљно информисане како да насиље пријаве. Институције могу да реагују тек након пријаве што је важно да јавност зна! Зато је проблем насиља комплексан, слојевите и прожима све сегменте друштва, рекла је Милка Миловановић Минић  нагласивши да  због тога на подизању свести морамо да радимо заједно, пре свега са медијима који морају бити едуковани посебно због чињенице да 63 одсто медијских објава не примењује у потпуности етичке стандард извештавања о насиљу над женама. Према њеним речима на иницијативу Министарства за бригу о породици и демографију након 14 година од примене старог Правилника Република Србија је добила нови Правилник о хранитељству апосолутно окренут добробити деце и породице и који је у највећој могућој мери усклађен са препорукама из праксе. Хранитељство је у Србији најзначајнији ослонац родитељима, родитељству и биолошкој породици у кризи и неопходно је да се унапреди. -Првенствено циљ је да се  заштита деце на хранитељству унапреди и да се одвија ефикасније и у најбољем интересу деце.  Оно што желим да нагласим је да се овим правилником приликом вршења избора хранитељске породице потенцира избор сродничке породице како би се смањила траума детета због измештања из породице и очувао лични идентитет детета као и веза са сродницима а породици вратило место које јој припада на друштвеној лествици, Према наводима државне секретарке,  правилник прописује и заштиту младих од 18-26 година на хранитељству, прецизније се дефинишу општа подобност хранитеља, ближи услови за заснивање хранитељства, планирање и праћење хранитељства као и подршка хранитељима а посебан акценат је на јавном промовисању хранитељства где ће улога медија бити веома драгоцена у подршци Центрима за социјални рад која раде решења о смештају и Центрима за породични смештај и усвојење који врше избор породице да дођу до више заинтерсованих породица како би малишани који стицајем околности не живе у својој биолошкој породици живели у најбољем подржавајућем амбијенту сродничке или не сродничке породице. -Наглашавам да кад год је могуће, треба уложити напоре да се дете уједини са својом биолошком  породицом, којој треба обезбедити подршку а Министарство и Влада Републике Србије су овом циљу посвећени како кроз повећана новчана издвајања за породице са децом у укупном износу од 80 милијарди динара тако и кроз развој програма подршке родитељству на локалном нивоу у сарадњи са УНИЦЕФОМ кроз пројекат Подстицајно родитељство, закључила је државна секретарка за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић. Након обраћања државне секретарке, присутнима су се обратили и државни службеници Министарства за бригу о породици и демографију Вукота Влаховић и Весна Текић,  који су говорили о активностима и раду Министарства за бригу породици и демографију на спречавању насиља у породицу. Они су указали присутнима на надлежности Министарства, односно законско овлашћење Министарства да врши надзор над стручним радом центара за социјални рад по притужбама грађана и по службеној дужности и да центрима за социјални рад пружа стручну помоћ у раду на заштити од породичног насиља. Поред тога,  скренули су пажњу на константно повећање броја пријава за насиље у породици у центрима за социјални рад и потребу да се на тим пословима ангажују значајни капацитети тих установа. Још једном су поменути главни правни инструменти које су дужни да примењују центри за социјални рад у свом раду на спречавању насиља у породици и наведени неки од главних пропуста центара за социјални рад у раду нас пречавању породичног насиља и заштити жртава насиља и дата могућа решења како се ти пропусти могу избећи.