Државна секретарака у Министарству за брогу о поридици и демогафију Милка Миловановић Минић и помоћница министра Александра Чамагић, данас су у Народној Скупштини Републике Србије, присуствовале представљању Националног извештаја о људском развоју за Србију 2022. године под називом „Људски развој као одговор на демократске промене“.
Извештај указује на нове правце развоја као и препоруке за вођење популационе политике и других јавних политика у светлу старења становништва и смањивања броја становника у свету и у Србији, а сачинили су га представници Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) у сарадњи са домаћим и међународним стручњацима.
После уводних излагања, председника Народне Скупштине Ивице Дачића, министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарије Кисић Тепавчевић, сталне представнице УНДП Франсис Пикап и директора УНФПА за Србију Џона Кенедија Мосотија, истраживање је представио професор Правног факултета у Београду Данило Вуковић.
У уводној речи, председник Народне Скупштине и домаћин Конфереције Ивица Дачић, рекао је да је овај стратешки домумент настао на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића и у сарадњи са председницом Владе Србије Аном Брнабић.
Он је додао да то само по себи говори говори да у државним приоритетима, брига о стању становништва и мере које се предузимају за очување тог најважнијег ресурса, заузимају високо место.
Дачић је нагласио да је смањивање и старење популације, нажалост неизбежан процес, који погађа све нације у нашем окружењу, па и у глобалним оквирима.
-Ми не можемо да прекинемо тај тренд, иако то желимо, али можемо да пронађемо начине да његове негативне последице буду што више ублажене, па чак и да пронађемо могућности да боље искористимо потенцијале нашег становништва – рекао је Дачић.
Министарка Кисић је рекла да је проблем депопулације актуелан већ деценијама и да представља један од главних приоритета рада Владе Србије и у наредном периоду.
Према њеним речима, Србија овим извештајем, којим се феномен депопулације сагледава на свеобухватан начин, исказује спремност да се укључи у борбу за највреднији ресурс данашњице – људе и њихов потенцијал, као основе развоја сваког модерног друштва.
-Република Србија је много тога урадила на подстицају наталитета кроз подршку породицама и мајкама, као што су повећање финансијске подршке, посебно за прво дете, подршка паровима при вантелесној оплодњи, финансијска подршка мајкама за куповину стана, а наставиће и да се на тржиште рада, кроз активне мере запошљавања, још интензивније укључује у поодршку теже запошљивим категоријама становништва – рекла је министарка Кисић.
Она је додала да је у том смислу од великог значаја и Закон о социјалном предузетништву, којим се по први пут на свеобухватан начин уређује област социјалног предузетништва.
Проф. др Кисић је истакла да је много урађено и на укључивању младих на тржиште рада, посебно кроз програм „Моја прва плата“, а предстоји и примена програма „Гаранција за младе“.
Професор Вуковић је извештај прдставио у 10 тачака, наглашавајући неопходност регионалног креирања популационе политике.
-Старосна, али и привредна структура становништва различита у појединим деловима Србије, па се тако две трећине БДП у Србији остваре у региону Београда и Новог Сада – рекао је Вуковић, додајући да је улагање у инфраструктуру, образовање, здравствену и социјалну заштиту у градовима средње величине, кључно за уравнотежен демографски развој.
Вуковић је између осталог нагласио и да Србија још није суочена са општом кризом недостатка радне снаге, али да је неопходно прилагођавање целог друштва да би се тај проблем превазишао, што подразумева прилагођавање система образовања, усклађивање рада и родитељства, али и размишљање о томе да ли се овај проблем може превазићи повећањем старосне границе за одлазак у пензију.