Породични закон, најшири оквир заштите дечијих права

Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију Милка Миловановић Минић, изјавила је јуче на конференцији оранизованој у Београду  поводом предстојећег Светског дана детета,  20. новембра, да је Посебна радна група Министарства завршила рад на припреми нацрта измена и допуна Породичног закона као најширег легислативног оквира за заштиту дечијих права и подршку породицама.   Конференцију под називом „Припрема за самосталан живот и права деце без родитељског старања“, одржала је Организација СОС Дечија села Србије.   Миловановић Минић је изјавила да ће нови Породични закон унапредити  заштиту деце од занемаривања, злоставља и злоупотребе, укључујући и забрану физичког кажњавања.   Министарство је иницирало измену Правилника о хранитељству као и Општег протокола за заштиту од злостављања и занемаривања, рекала је државана секретарка, додајући да је поред овог, Министарство донело и Инструкцију за пружање услуга социјалне заштите кад је реч о заштити од злоупотребе дечјег рада.   -Радна група за измену Правилника о хранитељству је формирана и до краја месеца ће почети са радом – рекла је државна секретарка.   Обраћајући се на конференцији посвећеној проблемима младих који излазе из система социјалне заштите, државна секретарка је навела да криза осамостаљивања ове младе људе често повуче у опасну спиралу искључености, сиромаштва и различитих асоцијалних видова понашања.   Она је подсетила је да Република Србија показује у континуитету предузима бројне мере у најбољем интересу детета, пре свега на сузбијању дискриминације, спречавању злостављања и занемаривања, као и заштити њихове безбедности.   -Брига о деци, њиховим правима и потребама, о њиховој будућности, један је од најважнијих приоритета Владе Републике Србије – рекла је Миловановић Минић.   Према резултатима истраживања који су јуче презентовани, млади се после напуштања алтернативног старања, често суочавају са страхом и неизвесношћу, плаше се самоће, маргинализације и искључивања, а неретко осећају да су остављени или неспремни за самосталан живот.   У одговору на питања какви би им видови подршке били потребни, млади који излазе из система социјалне заштите посебно су издвојили да им је потрбна саветодавна, психолошка и финансијска помоћ, затим помоћ за професионалну обуку, обезбеђивање стамбеног простора, али и подршка за стицање вештина приликом обављања кућних послова и располагања новцем, наводи се у документу Организације СОС Дечја Села Србије.

Подели: