Државна секретарка за бригу о породици и демографију, Милка Миловановић Минић, истакла је данас, 14. маја, поводом представљања Посебног извештаја о дискриминацији старијих грађана Повереника за заштиту равноправности, да је решење овог проблема у унапређењу међугенерацијског дијалога, меуђусекторској сарарадњи и солидарности,  јер нас такав приступ старима и старењу чини бољима, а наше друштво квалитетнијим и хуманијим.

Конференција је одржана у Народној скупштини Републике Србије, а извештај повереника сачињен је уз патрнерство Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА).

Панел је отворио председник Скупштине Србије Ивица Дачић. Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, пренела је и поруку председника Србије Александара Вучића, који је дао подршку отварању ове значајне теме везане за проблем дискриминације старијих грађана, истичући да најстарији заслужују поштовање и да не греши оно друштво које корости њихово знање, искуство и мудрост, а то је,какао је рекао, бесплатан ресурс.

На панелу су између осталих говорили министри у Влади Србије у чијим ресорима је заштита права старијих, Сем Фабрици, шеф делегације Европске уније у Србији, као и представници УНФПА.

Државна секретарка се захвалила организаторима на покретању теме која дотиче и област рада Министарства за бригу о породици и демографију.  Учесницима је пренела поздрав министра Ратка Дмитровића, који је био спречен да учествује на конференцији, јер се опоравља од последица заразе вирусом КОВИД -19.

Извештај о дискриминацији старијих особа, како је рекала,  свеобухватан је документ који ће послужити као добар оквир и путоказ у раду ресорних министарстава у спровођењу закона и прописа из њихове надлежности.

-Као стратешко министарство, желимо да дамо пун допринос остваривању програма “Србија 2025”, који поред подршке великим инвестиционим пројектима настоји и да снажно подржи младе да остану у Србији и у својим градовима, да пружи подршку младим брачним паровима да раније почну да раде и да раније добијају децу, како не бисмо губили читаву генерацију – рекла је државна секретарка.

Према њеним речима, са тимовима локалних власти, министарство у директном контакту, сагледава специфичности за сваки град и општину, као и могућности за поправљање демографских прилика.

-Свесни чињенице да је промена демографске слике приоритет Владе Републике Србије, ако не и национално питање број један, министарство је направило план обилизака локалних самоуправа широм Србије – рекла је Милка Миловановић Минић. – Кроз досадашње обиласке учили смо да људи у локалним самоуправама показују и жељу и иницијативу да ураде нешто добро за поправљање демографских прилика у својој средини, уочили смо многобројне примере добре праксе које је потребно афирмисати, како би се имплементирале у другим срединама.

Све што током посета буде уочено, додала је државна секретарка, биће обједињено у свеобухватан документ који ће Министарство за бригу о породици и демографију представити Влади Републике Србије као предлог за побољшање демографске слике.  Она је изразила наду да ће  ти предлози добити координисану националну имлеметацију.

-Данас овде говоримо о нашим најстаријим грађанима, о проблемима са којима се суочавају у трећем добу, након огромног доприноса који су дали опстанку и развоју српског друштва, због чега заслужују да са пажњом, разумевањем и озбиљношћу, мултисекторски, организовано и стратешки, приступимо проблемима који прате треће доба и учинимо све да их заштитимо и омогућимо достојанствену и спокојну старост – рекла је Милка  Миловановић Минић.

Државна секретарка је изнела и податке који говоре о размерама проблема са којим се суочавамо. Република Србија се у 21. веку,  нашла у групи демографски најстаријих земаља Европе и света. Удео старијих од 65 година 2019. године износио је 20,7 одсто, а млађих од 15 година, 14,3 одсто . Почетком ове године, сваки пети становник Србије био је старији од 65 година, а тек сваки седми млађи од 15. Просечна старост становника у Србији је 43 године.

Пројекције, како је рекла Милка Миловановић Минић, указују на даље повећање броја старијих грађана и опадање броја младих, уз депопулацију села и уз повећање броја становника старијих од 80 година. Уочено је и да се готово дуплира број жена у овој старосној категорији.

-Почетком 50-их година 20. века у Србији се рађало око 160.000 деце, а данас  се годишње роди мање од 65.000 – казала је државна секретарка.

Србија у односу фертилитета и морталитета губи око 40.000 људи годишње. Те бројке су, према њеним речима, још драматичније у пандемији. Дубоки су ожиљци пандемије КОВИД-а 19 у Србији огледају се у  чињеници да поред више умрлих и мање рођених, имамо и мање склопљених бракова, више развода, много мање социјалних контаката…

Да би изашли из овакве статистике, додала је, неопходно је да се у породицама у Србији рађа троје или четворо деце.