Ministar za brigu o porodici i demografiju u Vladi Republike Srbije, Ratko Dmitrović, gostovao je juče, 23. novembra, na zajedničkom onjaln predavanju za učitelje druge godine i vaspitače prve godine Učiteljskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

 

U svojstvu gostujućeg predavača iz predmeta Sociologija porodice, na temu ,,Aktuelni problemi porodične politike“, ministar je istakao da je veoma važno što je tema porodice prepoznata u društvu.

 

-Ukoliko na planu demografije uskoro nešto ne uradimo, prema svim pokazateljima na putu smo da nestanemo kao narod. Zbog toga, tema porodice mora neprestano da nam bude pred očima, jer bez porodice nema ni demografskog oporavka – rekao je ministar u uvodnom delu predavanja.

 

On je zatim izneo podatke koji govore o velikom demografskom padu i statističke procene prema kojima će, sa ovakvim negativnim trendovima, Srbija sa sadašnjih manje od sedam miliona stanovnika, 2050. godine imati između četiri i pet miliona.

 

U toku predavanja koje je u proseku pratiolo 120 studenata, Dmitrović se dotakao i novih mera populacione politike koje je najavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

 

Ministar je podsetio da je na inicijativu predsednika Srbije 2017. godine, država po prvi put ozbiljno počela da se bavi demografskim problemom i da Ministarstvo na čijem je čelu, od osnivanja aktivno radi na pitanjima brige o porodici, njenom značaju i vraćanju pojma porodice na vrh vertikale društvenih vrednosti, bez čega, kako je rekao, nema ni opstanka jednog naroda.

 

-Došlo je do potpunog sloma vertikale drštvene vrednosti, pa na vrhu te skale više nisu deca, već novac i materijalno bogatstvo – rekao je Dmitrović. -Novac je važan, ali nije odlučujući po pitanju opredeljenja savremenog čoveka da ima više dece u porodici.

 

Da je za povećanje nataliteta presudna svest, a ne novac, prema rečima Dmitrovića, govore nam primeri visokorazvijenih evropskih zemalja sa najvišim životnim standardom, poput Nemačke, Švedske, Norveške i Finske.

 

-Nijedna od tih zemalja, iako su mnogo bogatije od naše, nema stopu rodnosti od 2,1 koja omogućava nivo proste reprodukcije stanovnika, rekao je on, navodeći primer Finske u kojoj je stopa rodnosti 1,6, a u Srbiji 1,5.

 

-Po pitanju rađanja, u današnjim,  savremenim, uslovima života, ključna je uloga žene – rekao je ministar i dodao da je žena ta s kojom treba da razgovaramo i kao pojedinci i kao socijalna zajednica.

 

-Žena mora da dobije uslove pod kojima može da se ostvari i kao majka i kao uspešna poslovna žena. Zbog toga su nove mere populacione politike i postavljene tako da mladim parovima još u toku studiranja omoguće zasnivanje porodice – rekao je ministar.

 

U delu predavanja u kom su studenti postavljali pitanja, studentkinja Slađana Milovanović je konstatovala da su studenti koji imaju decu „malo bačeni u senku“.

 

Ministar je odgovorio da će tu situaciju bitno promeniti donošenje novog paketa mera u kom se predlaže da studenti koji imaju decu mogu sami da biraju termine polaganja ispita.

 

-Tim pravnika odrediće koji zakoni moraju da se promene da bi se takvim studentima omogućio privilegovan položaj  – rekao je ministar. – Student roditelj neće morati da obnavlja godinu, s tim što će ove privilegije biti ograničene obavezom da se studije završe do 26. godine, dok će za studente medicine ta granica biti 28 godina.

 

On je naglasio i to da će studenti roditelji dobiti pomoć države pri kupovini prvog stana u iznosu do 20.000 evra.

 

Studentkinja Mila Stamatović, prenela je ministru svoj problem vezan za zdravstveno osiguranje studenata u braku.  Ona je rekla da porođaj očekuje u martu i da njen muž ima ugovor o privremeno-povremenim poslovima, pa tako ne može na njegovo ime da dobije zdravstveno osiguranje. Rečeno joj je da ukoliko želi da bude osigurana kao student, mora mesečno da plaća 2.600 dinara.

 

Dmitrović je odgovorio da će upravo nove mere trajno regulisati i ovakve probleme.

 

Na kraju predavanja koje se odnosilo se na problem migracija, ministar je  istakao da se novim merama stvaraju uslovi za bolji žovot mladih što će ublažiti trendove odlaska u inostranstvo, jer se procenjuje da Srbiju godišnje napusti između 35.000 i 40.000 stanovnika.

 

On je izneo podatke iz 2020. godine, prema kojima je prosečna starost stanovnika koji su promenili prebivalište na teritoriji Srbije 34,7 godina.

 

Najviše ljudi doselilo se u Beogradski region 43.428, odakle je odseljeno 38.562, dok se u region Vojvodine doselilo 26.270, a odselilo 25.333 osoba. Najmanje doseljenih tokom 2020. godine bilo je u delovima južne i ustočne Srbije, 16.344, dok se sa ovog prostora odselilo 18.881 osoba.

 

U smislu zaustavnjanja migracija, spoljnih tako i unutrašnjih, Dmitrović je istakao značaj saradnje više ministarstava u Vladi Srbije, spomenuvši i aktuelni konkurs za mlade bračne za  kupovinu seoskih kuća.