Министар за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије, Ратко Дмитровић, гостовао је јуче, 23. новембра, на заједничком онјалн предавању за учитеље друге године и васпитаче прве године Учитељског факултета, Универзитета у Београду.

 

У својству гостујућег предавача из предмета Социологија породице, на тему ,,Актуелни проблеми породичне политике“, министар је истакао да је веома важно што је тема породице препозната у друштву.

 

-Уколико на плану демографије ускоро нешто не урадимо, према свим показатељима на путу смо да нестанемо као народ. Због тога, тема породице мора непрестано да нам буде пред очима, јер без породице нема ни демографског опоравка – рекао је министар у уводном делу предавања.

 

Он је затим изнео податке који говоре о великом демографском паду и статистичке процене према којима ће, са оваквим негативним трендовима, Србија са садашњих мање од седам милиона становника, 2050. године имати између четири и пет милиона.

 

У току предавања које је у просеку пратиоло 120 студената, Дмитровић се дотакао и нових мера популационе политике које је најавио председник Републике Србије Александар Вучић.

 

Министар је подсетио да је на иницијативу председника Србије 2017. године, држава по први пут озбиљно почела да се бави демографским проблемом и да Министарство на чијем је челу, од оснивања активно ради на питањима бриге о породици, њеном значају и враћању појма породице на врх вертикале друштвених вредности, без чега, како је рекао, нема ни опстанка једног народа.

 

-Дошло је до потпуног слома вертикале дрштвене вредности, па на врху те скале више нису деца, већ новац и материјално богатство – рекао је Дмитровић. -Новац је важан, али није одлучујући по питању опредељења савременог човека да има више деце у породици.

 

Да је за повећање наталитета пресудна свест, а не новац, према речима Дмитровића, говоре нам примери високоразвијених европских земаља са највишим животним стандардом, попут Немачке, Шведске, Норвешке и Финске.

 

-Ниједна од тих земаља, иако су много богатије од наше, нема стопу родности од 2,1 која омогућава ниво просте репродукције становника, рекао је он, наводећи пример Финске у којој је стопа родности 1,6, а у Србији 1,5.

 

-По питању рађања, у данашњим,  савременим, условима живота, кључна је улога жене – рекао је министар и додао да је жена та с којом треба да разговарамо и као појединци и као социјална заједница.

 

-Жена мора да добије услове под којима може да се оствари и као мајка и као успешна пословна жена. Због тога су нове мере популационе политике и постављене тако да младим паровима још у току студирања омогуће заснивање породице – рекао је министар.

 

У делу предавања у ком су студенти постављали питања, студенткиња Слађана Миловановић је констатовала да су студенти који имају децу „мало бачени у сенку“.

 

Министар је одговорио да ће ту ситуацију битно променити доношење новог пакета мера у ком се предлаже да студенти који имају децу могу сами да бирају термине полагања испита.

 

-Тим правника одредиће који закони морају да се промене да би се таквим студентима омогућио привилегован положај  – рекао је министар. – Студент родитељ неће морати да обнавља годину, с тим што ће ове привилегије бити ограничене обавезом да се студије заврше до 26. године, док ће за студенте медицине та граница бити 28 година.

 

Он је нагласио и то да ће студенти родитељи добити помоћ државе при куповини првог стана у износу до 20.000 евра.

 

Студенткиња Мила Стаматовић, пренела је министру свој проблем везан за здравствено осигурање студената у браку.  Она је рекла да порођај очекује у марту и да њен муж има уговор о привремено-повременим пословима, па тако не може на његово име да добије здравствено осигурање. Речено јој је да уколико жели да буде осигурана као студент, мора месечно да плаћа 2.600 динара.

 

Дмитровић је одговорио да ће управо нове мере трајно регулисати и овакве проблеме.

 

На крају предавања које се односило се на проблем миграција, министар је  истакао да се новим мерама стварају услови за бољи жовот младих што ће ублажити трендове одласка у иностранство, јер се процењује да Србију годишње напусти између 35.000 и 40.000 становника.

 

Он је изнео податке из 2020. године, према којима је просечна старост становника који су променили пребивалиште на територији Србије 34,7 година.

 

Највише људи доселило се у Београдски регион 43.428, одакле је одсељено 38.562, док се у регион Војводине доселило 26.270, а одселило 25.333 особа. Најмање досељених током 2020. године било је у деловима јужне и усточне Србије, 16.344, док се са овог простора одселило 18.881 особа.

 

У смислу зауставњања миграција, спољних тако и унутрашњих, Дмитровић је истакао значај сарадње више министарстава у Влади Србије, споменувши и актуелни конкурс за младе брачне за  куповину сеоских кућа.