Дмитровић са представницима социјалних радника: Медијски притисак често без основа

Министар за бригу о породици и демографију у Влади Републике Србије, Ратко Дмитровић, са сарадницима, одржао је јуче у Палати Србија састанак са представницима Асоцијације социјалних радника на тему повећања насиља у породици, уз осврт на проблеме са којима се сусрећу социјални радници, нарочито кад је реч о медијском притиску на рад ових установа.   Дмитровић је у уводном излагању истакао да је тема породичног насиља и насиља уопште, на жалост, постала једна од првих пет друштвених тема у Србији и да се социјални радници непосредно суочавају са последицама тог насиља.   -У борби са последицама насиља, неопходно је сагледати који су извори и  одакле креће та страшна агресија којој смо изложени, изјавио је министар, додајући да је често бивао лично нападан када је пре 15 година почео да пише и говори да томе у значајној мери доприноси агресија у електронским медијима, тада пре свега на телевизији, на којој се у ударним терминима, пласирају бруталне сцене злочина.   Он је додао да су данас сцене насиља, без икаквог корективног фактора, доступна и деци на мобилним телефонима.   -Кроз свакоднени медијски притисак у случајевима насиља у породици, социјални радници су приказани углавном у негативном светлу, као страна која није ваљано обавила свој посао, иако у конкретним случајевима, када се погледају извештаји, то често није тако – рекао је министар.   Он је социјалне раднике позвао да сугеришу институцијама, ресорним министарствима и јавности, начине превентивног деловања како би се  смањила количина агресије у јавном простору и снизио ниво притиска на њихов рад.   Министар је подсетио и на улогу центара за социјални рад у погледу популационе политике, путем којих локалне самоуправе спроводе додатне мере подршке породици, у шта су се представници министарства уверили приликом обиласка више од 130 градова и општина.   Државна секретарака у Министарству Милка Миловановић Минић,  нагласила је да је поред рада на Породичном закону и Правилника о хранитељсту, у току припрема за израду Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центара.   Она је позвала запослене да сугеришу измене, изврше анализу ефеката примењеног организационог модела и актуелног стања у центрима, чиме би биле отклоњене недоумице по питању надлежности рада на терену.   У име Асоцијације социјалних радника састанку су присуствивали Рада Дивац, председница УО и директорка Центра за социјални рад у Пријепољу, Дајана Костић, заменик председника УО из центра у Старој Пазови,  Бранимирка Радосавчевић, директорка ЦСР у Чачку, Сандра Перић, члан УО и директор Коморе социјалне заштите Србије, као и Оливер Ристић, секретар Асоцијације запослен у ЦСР Стара Пазова.   Рада Дивац је навела да је тема насиља постала свакодневни „ресурс“ медија, те да социјални радници, поштујући закон и етику, у таблоидним вестима и емисијама у којима често гостују и деца, немају могућност да се „бране“.   – Чувајући идентитет корисника и професионални рад, криви смо и кад нисмо криви, па нам је у том смислу потребна јача и одлучнија подршка, сада два надлежна министарства, чији представници могу да се обрате у случајевима кад то не могу социјални радници – рекла је Рада Дивац.   Она је истакла да центри за социјални рад немају довољно радника те да 1.600 запослених,  ради са 800.000 корисника.   Насиље у породици, према њеним речима, било је присутно и раније, али је данас видљивије и чешће се пријављује, јер се у претходним законским оквирима третирало као породично-правна проблематика.   Дивац се осврнула и на претходне две године пандемије, рекавши да  социјална заштита у Србији није стала, иако су социјални радници радили у тешким условима, што у јавности није довољно представљено.   – Смештали смо кориснике у конаке манастира Милешева. Владика нам је изашао у сусрет, на молбу центра у Пријепољу јер су домови у једном периоду били затворени за пријем  – рекла је Дивац.   На састанку је истакнуто и да Закон о спречавању породичног насиља из 2016. године није до краја прецизирао питање надлежности тимова који излазе на терен приликом породичног насиља, па се тако, уколико је починилац психијатријски болесник, њиме не бави здравство, односно не прописује мера обавезног психијатријског лечења, него таква особа остаје проблем социјалне службе, уз најчешће, меру забране приласка жртви коју му одређује полиција.   Састанку су у име Министарства присуствовали и Вукота Влаховић, шеф одсека за упрвно надзорне послове и породично-правну заштиту и Весна Текић, психолог, самостални саветник за породично-правну заштиту.   Текић је социјалне раднике позвала да полазећи од проблема у пракси сугеришу измене нормативних аката и указала на чињеницу да групом за координацију радна на терену руководи тужилаштово.   -Социјални радници, према Закону о спречавању насиља у породици, имају право и обавезу да поднесу кривичну пријаву против починиоца, чак и уколико жртва насиља у породици не жели то да учини – рекла је Текић, додајући да је то начин да се отклоне процедурални пропусти и заштити професија.

Подели: